Cajon kahon nastanak

Jednom davno,davno pre mnogo godina ljudi(tadašnji obični radnici,robovi)radili su  na brodovima,fizičke poslove utovar robe,u jednoj  nama dalekoj zemlji,bili su  željni sreće,zabave i muzike.ali nisu im dozvoljavale nevaljale čike(tadašni” kao “ljudi koji su smatrali da su njihovi vlasnici).Ništa nisu imali, ponekad malo hrane,spavanja, odece, koja je bila prljava i iscepana i carobnu kutiju “cajon”kahon.Te nevaljale čike,ljude u ovoj nama  dalekoj zemlji,nisu  poštovali kao ljudska bića.Zabranjeno  je bilo ljubav,sreća,muzika,druženje.Postojao je samo rad,koliko god  brzo i kvaliteno urade posao ništa nije vrednovano.Te nevaljale čike su uvek tražile više i brže da rade.

Kad ne lezi vraže jedan čovek(tadašnji radnik,rob) izdvajao se od ostalih po tome sto je bio uvek srećan i raspoložen, uvek je govorio lepo i tešio ostale,koliko god da je bilo teško i naporno.Jednog dana bio je toliko veseo,bio je divan i sunčan dan,more je bilo mirno.Počeo je da udara od cajón (kahon) kutiju u kojoj nije bilo robe i počeo da peva,u početku svi ljudi(obični radnici,robovi) govorili su da prestane jer će ih kazniti, ali on nije želeo i nastavio je da svira.Kad ne lezi vraže čuli su da dolazi jedan od onih nevaljalih čika taj čovek perkusionista je prestao da svira i samo je sedeo na cajón kutiji.Nevaljali čika je došao i pitao radnike kakva se to muzika čuje,svi su odgovorili da nisu ništa čuli.Nevaljali čika je otišao,zabrinut glumeći da je zaposlen .Tog dana ljudi(tadašnji obični radnici,robovi) su shvatili da mogu da sviraju i pevaju krijući se od nevaljalih čika tako što će jedan čovek paziti da li ne dolazi neki nevaljali čika  dok ostali sviraju,pevaju i vesele se.

Od tog dana,pre mnogo,mnogo  godina su shvatili da niko ne može da zaustavi muziku,sreću,ljubav,da zabrani da budeš čovek.Tog dana je i čarobna  kutija dobila ime cajon ka-hon(kutija),razvijala se vremenom menjala oblike,dimenzije,boju.I danas je ljubitelji perkusija unapređuju,usavršavaju menjaju oblik i zvuk cajona.