Jednom davno,davno pre mnogo godina ljudi(tadašnji obični radnici,robovi)radili su na brodovima, fizičke poslove utovar robe, u jednoj nama dalekoj zemlji, bili su željni sreće, zabave i muzike. Ali nisu im dozvoljavale nevaljale čike (tadašnji “kao “ljudi koji su smatrali da su njihovi vlasnici).Ništa nisu imali, ponekad malo hrane,spavanja, odece, koja je bila prljava i iscepana i carobnu kutiju “cajon”kahon.Te nevaljale čike,ljude u ovoj nama dalekoj zemlji,nisu poštovali kao ljudska bića.Zabranjeno je bilo ljubav,sreća,muzika,druženje.Postojao je samo rad,koliko god brzo i kvaliteno urade posao ništa nije vrednovano.Te nevaljale čike su uvek tražile više i brže da rade.
Kad ne lezi vraže jedan čovek(tadašnji radnik,rob) izdvajao se od ostalih po tome sto je bio uvek srećan i raspoložen, uvek je govorio lepo i tešio ostale,koliko god da je bilo teško i naporno.Jednog dana bio je toliko veseo,bio je divan i sunčan dan,more je bilo mirno.Počeo je da udara od cajón (kahon) kutiju u kojoj nije bilo robe i počeo da peva,u početku svi ljudi(obični radnici,robovi) govorili su da prestane jer će ih kazniti, ali on nije želeo i nastavio je da svira. Kad ne lezi vraže čuli su da dolazi jedan od onih nevaljalih čika taj čovek perkusionista je prestao da svira i samo je sedeo na cajón kutiji. Nevaljali čika je došao i pitao radnike kakva se to muzika čuje,svi su odgovorili da nisu ništa čuli.Nevaljali čika je otišao,zabrinut glumeći da je zaposlen .Tog dana ljudi(tadašnji obični radnici,robovi) su shvatili da mogu da sviraju i pevaju krijući se od nevaljalih čika tako što će jedan čovek paziti da li ne dolazi neki nevaljali čika dok ostali sviraju,pevaju i vesele se.
Od tog dana,pre mnogo, mnogo godina su shvatili da niko ne može da zaustavi muziku, sreću, ljubav, da zabrani da budeš čovek.Tog dana je i čarobna kutija dobila ime cajon ka-hon(kutija),r azvijala se vremenom menjala oblike, dimenzije, boju. I danas je ljubitelji perkusija unapređuju, usavršavaju menjaju oblik i zvuk cajona.
Pre mnogo godina u doba ropstva u Peruu nastala je magična kutija nazvana Cajon, koja je htela i uspela da zaustavi “ZABRANU MUZIKE” u kolonijama Španije. Perkusionisti koji su svirali svoje čarobne kutije (cajon) kada bi naišle čike koje su ih ugnjetavale i nisu im dozvoljavali da sviraju istog momenta seli na svoje kutije, opustili bi se i lagano pijuckali kaficu, pićence i pravili se da se ništa nije dogodilo….
Ovaj perkusioni instrumet nastavo davno pre mnogo godina u doba ropstva u Peruu moze da služi za više stvari istovremeno: može da posluži za sedenje i čitanje knjige ,istovremeno učeći, (četovanje na tabletu, telefonu i gubeći vreme sem ako ne istražuješ i učiš na internetu). Može da posluži i kao stolčić za kaficu i pićence ili da naučiš mnogo ritmova i napraviš bend. Cajon – španska reč ka-honznaci kutija. Prvenstveno zbog jednostavnog oblika kutije ovog perkusionog instrumenta. Perkusionista svira cajon udarcima šake, prstima, može se svirati raznim štapićima u razlicitim delovima prednje ploče (uglavnom napravljena od tanke šperploče) dobijajući različite zvukove. Sve uglavnom zavisi od maštovitosti i spretnosti perkusioniste.
Cajon se svira uglavnom šakama, prstima udarajuci po prednjoj ili zadnjoj ploči.Magična drvena kutija postala je sinonim za flamenko muziku.Medjutim Kahon postaje nezamenljivi muzički instrument u svakoj vrsti muzike džez,latino,rock,etno,folk,tehno…Naravno Cajon kao muzički instrument služi za kućno vežbanje, sa par dodataka može da zameni bubanj.
Prednosti Kahona su :
– Zauzima mali prostor
– Lako prenosiv
– Proizvodi puno različitih tonova
– Stolica je nepotrebna, KAHON JE STOLICA!
